Сынтастардың таралымы және скифтердің миграциясы


Қаралымдар: 50 / PDF жүктеулері: 17

Авторлар

DOI:

https://doi.org/10.32523/2616-7255-2024-147-2-137-157

Кілт сөздер:

скиф, скуз, оғуз, сынтас, Орталық Азия, Алтай, миграция

Аңдатпа

Автор мақаласында ежелгі көшпелі скифтердің (оғуздардың) баба мекені Орталық Азияда жасап қалдырған сынтастардың шығу тегі, неге арналғанын, олардың типі, хронологиясы туралы бұған дейінгі жарық көрген зерттеулерді топтастырып, синтездеп берумен қатар, ежелгі көшпелілер мәдениетін, мәдени құндылықтары арқылы тарихын жаңғыртуға талпынған. Қазіргі кезде археология ғылымы күш алып, көптеген мұраларды жаңадан ашып, олардың құпия сырына жаңа көзқараспен қарай бастады. Солардың бірі қарапайым халықтардың көзі үйренген сынтастар. Өйтсе, бұл сынтастар бүкіл түркі әлемнің ежелгі тарихының нақты түпдерегі, материалдық құндылығы екенін автор көрсеткен. Сонымен қатар Орталық Азиядан Еуропаға қоныс аударған ежелгі шумер, эллиндіктерден кейін, ежелгі оғуздардың миграциясын негізгі нысан болып отырған сынтастардың хронологиясы, орналасқан ареалы арқылы белгілеп берген.

Downloads

Download data is not yet available.

Әдебиеттер тізімі

Fitzhugh W. Pre-Scythian khirigsuurs, deer stone art, and Bronze Age cultural intensification in Northern Mongolia. In: Hanks, B. & Linduff. K. (Eds.) New research directions in Eurasian steppe archaeology: the emergence of complex societies in the Third to First Millennium BCE. Cambridge: Cambridge University Press, 2009: 378-411.

Fitzhugh W. The Mongolian deer stone-khirigsuur complex: dating and organization of a Late Bronze Age menagerie. - In: Bemmann, J., Parzinger, H., Pohl, E. & Tseveendorzh, D. (Eds.) Current archaeological research in Mongolia. Vor- und Frühgeschichtliche Archäologie. – Bonn: Rheinische Friedrich-Wilhelms-Universitat, 2009: 183-199.

Fitzhugh, W., Bayarsaikhan, J. Mapping Ritual Landscapes in Bronze Age Mongolia and Beyond: Interpreting the Ideoscape of the Deer Stone-Khirigsuur Complex. -In: Mapping Mongolia: Situating Mongolia in the World from Geologic Time to the Present. Vol. 2. Paula L.W.Sabloff (ed.). - Philadelphia: University of Pennsylvania Press, 2011: 166-192.

Fitzhugh, W., Kortum R., Bayarsaikhan, J. (2012). Rock Art and Archaeology: Investigating Ritual Landscape in the Mongolian Altai. Field report 2012. Washington. 2012

Frohlich, B., Amgalantugs, Ts., Littleton, J., Hunt, D., Hinton, J., Erdene, B., Dickson, M., Frohlich, T., Goler, K. (2008) Bronze age burial mounds (khirgisuurs) in the Khovsgol aimag, Mongolia: A reconstruction of biological and social histories. - Studia Archaeologica. Tom. XXVI(VI), Fasc. 6: 92-114.

Frohlich, B., Amgalantugs, Ts., Littleton, J., Erdene, B., Hunt, D., Nittler, E. Karstens, S., Frohlich, Th. and Galdan, G. (2010) An Overview of Theories and Hypothesis pertaining to Mongolian Bronze Age Khirgisuurs in the Khovsgol aimag, Mongolia. - Studia Archaeologica. Tom. XXIX(IX), Fasc. 6: 123-143.

Gantulga, J. (2013) Distribution and Study of Deer Stones in Mongolia. - Great Migration of Peoples, Settlement of South-East Asia and Far East, 3000-2000 BCE. International Conference, 2013, Seoul, 2013: 85-88.

Hildinger E. Warriors of the Steppe: a military history of Central Asia, 500 B.C. to 1700 A.D. New York: Sarpedon. 1997

Makhmud Kašgari. Divanü lugat-it-Türk. Tercümesi. Ҫeviren Besim Atalay. T.I-III. Ankara. 1986

Minns E.H. Scythians and Greeks: a survey of ancient history and archaeology on the north coast of the Euxine from the Danube to the Caucasus. Cambridge: University Press. 1913

Takahama Shu. Research of Ulan Uushig I (Uushigiin Övör) in Mongolia and newly acquired 14C data // Древние культуры Монголии и Байкальской Сибири. Центральная Азия и Прибайкалье в древности. Улан-Удэ, 2010. Вып. IV

Taylor W., Bayarsaikhan Zh., Tuvshinjargal J. Archaeozoology and horses transport in the Deer stone-Khirigsuur complex // Нүүдэлчдийн өв судлел. УЛАН-БАТОР, 2015. T.XVI.Fasc.8

Taylor W., Jargalan B., Lowry B., Clark J., Tuvshinjargal J., Bayarsaikhan Z. Bayesian chronology for early domestic horse use in the Eastern steppe // Journal of Archaeological Science. 2017. P. 49-58

Wang Guo Wei. Guifan, Tufan, Gun-I, Run, Di, Xian-yun history. Beijin. 1958

Wright J. The adoption of pastoralism in Northeast Asia: Monumental Transformation in the Egin Gol valley, Mongolia // Unpublished PhD dissertation. Harvard University. 2008

Wright J. Grammar and design: tools for reading khirigsuur. UB. 2014. T.34. Fasc.12

Амартүвшин Ч., Цэлхагарав Ц., Монгол нутаг дахь хэрэхсүрийн судалга (Моңғол жеріндегі керексурлардың зерттелуі) // Studia archeologia (SA). T.37. Fasc. 5. Улан-Батор, 2018. – С. 56-85

Бан Гу. Хроника династии Ранняя Хань. Хан шу Бейжін. 1958.

Баярсайхан Ж. Монголын хойт нутгийн буган хөшөөнүүд (Солтүстік Моңғолиядағы бұғытастар). Улан-Батор: Интерпресс ХХК-д хэвлэв, 2017. – 323 с.

Бернштам А. Н. Историческая правда в легендах об Огуз-кагане // Советская энциклопедия. 1935. №6. ‒ С. 33-43.

Бичурин Н. Я. Собрание сведений о народах, обитавших в Средней Азии в древние времена / Отв. ред. С.П. Толстов. Издание в трех томах. Том 1. М-Л.: Изд-во Акад. наук СССР, 1950. ‒ 471 с.

Боровка Г.И. Археологическое обследование среднего течения р. Толы // Северная Монголия. Л.: 1927. ‒ С. 96-114.

Вайнштейн С. И. История народного искусства Тувы. М.: Наука, 1974. ‒ 214 с.

Волков В. В. Оленные камни Монголии. Улан-Батор: Б. и., 1981. – 253 с.

Гантулга Ж. Моңғолия жеріндегі қола және алғашқы темір дәуіріндегі мұралар. PhD атақ қорғаған еңбегі. Дижон (Франция). 2015

Гасанов З. Царские скифы. N.Y.Liberty Publishing House. New York. 2002. – 493 с.

Геродот. История (в девяти книгах). Т. IV. Перевод и примечания Г. А. Стратановского. Изд-во «Наука», Л., 1972.

Грязнов М. П. К вопросу о сложении культур скифо-сибирского типа в связи с открытием кургана Аржан // КСИА. №154 (Ранние кочевники). 1978. – С. 9-18.

Еженхан Б., Ошан Ж. Қазақстан тарихы туралы қытай деректері. Т. ІV. Алматы, 2006. – 259 с.

Ельницкий Л. Д. Скифия евразийских степей. Новосибирск: Наука. 1977. – 254 с.

Закиев М. З. История татарского народа (этнические корни, формирование и развитие). М.: ИНСАН , 2008. –221 с.

Ковалев А. А. Древнейшие статуи Чемурчека и прилегающих территорий. СПб., 2012. – 158 с.

Ковалев А.А., Эрдэнэбаатар Д. Исследования чемурчекских курганов в Булган самоне Ховдского аймака Монголии в 2003-2010 гг. Часть І. Древнейшие европейцы в сердце Азии: Чемурчекский культурные феномен: Результаты исследовании в Восточном Казахстане, на севере и юге монгольского Алтая. СПб., 2014. – С. 235-406.

Ковалев А. А. О происхождении оленных камней западного региона // Палеоэкология и палеогеография Евразии. М., 2000. – С. 160-166.

Ковалев А. А. Проблема соотнесения дат памятников культур бронзового века Монголии, полученных в результате применения различных методик радиоуглеродного датирования в 2000-2010-х годах // Радиоуглерод в археологии и палеоэкологии: прошлое, настоящее, будущее. СПб., 2020. – С.163-169.

Кубарев В. Д. Оленный камень с р. Чуй // Древние культуры Сибири и Тихоокеанского бассейна. Новосибирск. 1979. – С. 163-169.

Кубарев В. Д. Древние изваяния Алтая (оленные камни). Новосибирск. 1979. – 120 с.

Маннай-Оол М.Х. Оленные камни Тувы. Ученые записки ТНИИЯЛИ. Вып. 13. Кызыл, 1968. – С. 139-146.

Маннай-Оол М. Х. Тува в скифское время. М., 1970. – 122 с.

Новгородова Э. А. Древняя Монголия (Некоторые проблемы хронологии и этнокультурной истории) / Отв. ред.: С. Д. Дылыков, М. В. Горелик. М.: Наука. Главная редакция восточной литературы, 1989. – 383 с.

Новгородова Э. А. Карасукские традиции в рунноскифском монументальном искусстве Монголии // Древний Восток. Вып. 1. М., 1975. – С. 286-291.

Новгородова Э.А. Оленные камни и некоторые вопросы древней истории Монголии // Олон умын Монгол Эрдэмтэдийн ІІ Их хурал. УЛАН-БАТОР, 1973. Том І. – С. 385-388.

Радлов В. В. Атлас древностей Монголии. Труды Орхонской экспедиции. 1892-1899. [Вып. 1]. СПб., типография Императорской Академии наук, 1892. – 28 с.

Савинов Д. Г., Членова Н. Л. Западные пределы распространения оленных камней и вопросы их культурно-этнической принадлежности // Археология и этнография Монголии. Новосибирск, 1978. – С. 72-84.

Савинов Д. Г., Членова Н. Л. Северо-Кавказские оленные камни в ряду оленных камней Евразии // КСИА. 1980. Вып.162. – С. 5-9.

Савинов Д. Г. Оленные камни в культуре кочевников Евразии. СПб., 1994. – 208 с.

Савинов Д. Г. Карасукская традиция и «аржано-майэмерский» стиль // Материалы всероссийской научной конференции, посвящённой 70-летию со дня рождения Александра Даниловича Грача. СПб., 1998. – С.132-136.

Савинов Д. Г., Урантугус С. Опыт типологии херексуров // Сборник научных трудов. Алтае-Саянская горная страна и история освоения её кочевниками. ‒ Барнаул: АГУ, 2007. 258 с.

Страбон. География (хрестоматия). Перевод и примечания В. В.Латышева. М., 1974.

Сыма Цянь. Хунну баяны. 110 цзюань (бума).

Талько-Грынцевич Ю. Д. Население древних могил и кладбищ Забайкальских // Бурятиеведение. №1-3 (5-7). Верхнеудинск, 1928. – С. 3-4.

Таскин В. С. Материалы по истории сюнну (по китайским источникам). [Выпуск первый]. Предисловие, перевод и примечания В.С.Таскина. ‒ М., 1968. ‒ С.129-130.

Turbat Ts., Gantulga J., Bayarkhuu N., Batsukh D., Turbayar N., Erdene-Ochir N., Banbold N., Tselkhagarav Ts Deer Stone Culture of Mongolia and Neighboring Regions. Monograph. Volume I, II, III. Ulaanbaatar 2021

Төрбат Ц., Эрдэнэболд Л. Дорвалжин булшны тархац түүний эздийн орчуулгын ёс, онцлог (төртбұрыш қабірдің таралымы және олардың иесін жерлеу жосындары, ерекшелігі) // Археологиялық анализ. Моңғолдардың шығу тегі, этномәдениеті. Улан-Батор, 2020. – С. 87-117

Толстов С. П. Военная демократия и проблема «генетической революции» // Проблемы истории докапиталистических обществ. ‒ М., 1935. №97 – С. 73-41.

Худяков Ю. С. Херексуры и оленные камни // Археология, этнография и антропология Монголии. ‒ Новосибирск, 1987. – С. 136-162.

Жүктеулер

Жарияланды

2024-06-08

Дәйексөзді қалай келтіруге болады

Сартқожаұлы, Қ. (2024). Сынтастардың таралымы және скифтердің миграциясы. Л.Н. Гумилев атындағы Еуразия ұлттық университетінің хабаршысы. Тарихи ғылымдар. Философия. Дінтану сериясы, 147(2), 137–157. https://doi.org/10.32523/2616-7255-2024-147-2-137-157

Журналдың саны

Бөлім

АРХЕОЛОГИЯ ЖӘНЕ ЭТНОГРАФИЯ